Zajecar Vesti
-
, 04.05.2011.
Nikola Sarkozi dao Srpkinji orden viteza
NEGOTIN - Dragani (Filčić) Vojinović, poreklom iz Prahova, kod Negotina, uručeno je jedno od najprestižnijih francuskih priznanja - vitez u Legiji za nacionalnu zaslugu Francuske.
Ova četrdesetdvogodišnja Krajinka već devet godina sa velikim uspehom obavlja funkciju potpredsednika opštine Morto u Francuskoj gde kreira socijalnu politiku i vodi sektor obrazovanja, a za ovu nagradu predložio ju je lično predsednik Republike Nikola Sarkozi.
Da jezik i srpsko poreklo nikada nisu bili prepreka za uspeh i veliko uvažavanje inventivnih ljudi u Francuskoj, na najbolji način potvrđuje Dragana Vojinović koja je pre 17 godina, bez znanja ijedne francuske reči i bilo kakvih poslovnih kontakata, sa suprugom Goranom došla da živi u gradić Morto.
U potrazi za poslom, kao diplomirani učitelj, pažnju gradskih vlasti u Mortou, gradiću na granici sa Švajcarskom, na sebe je skrenula projektom za produženi boravak dece u osnovnoj školi koji je formirala po ugledu na srpski, budući da u Francuskoj takve institucije nisu postojale.
- Trebalo mi je godinu dana da čitav projekat uskladim sa zakonskim propisima, budući da oni takve institucije nisu poznavali. Produženi boravak koji smo po takvom modelu formirali pri jednoj osnovnoj školi u Mortou, za boravak tridesetoro dece bio je pun pogodak, tražilo se mesto više za mališane, a uskoro je i po okolnim mestima počelo formiranje takvih institucija - sa ponosom priča Dragana Vojinović.
I u momentu kada je ona svu svoju energiju i ljubav prema deci usmerila na unapređivanje svog projekta, stiglo je i prvo priznanje grada u kojem živi.
- Uoči lokalnih izbora, predsednik opštine gospodin Žan Binetrui ponudio mi je da budem na njegovoj odborničkoj listi. Bila sam potpuno zatečena i u startu sam odbila, za francuske prilike, vrlo uvaženu ponudu, pravdajući se stranim poreklom i ne baš povoljnom slikom o Srbiji koja je u to vreme bila preovlađujuća. Međutim, oni su bili uporni i ja sam se po okončanju tih izbora našla u odborničkoj klupi. Za razliku od Srbije, u Francuskoj je velika čast baviti se politikom, jer to mogu samo odabrani - objašnjava Dragana.
Dalje se sve dešavalo kao na filmu, a Dragana je dobila funkciju prvog potpredsednika opštine Morto i to za sektore socijalne politike i obrazovanja. Ona danas, sa svojim saradnicima, realizuje vredne projekte u socijalnim ustanovama i školama.
Za devet godina političkog rada Dragana se istakla u mnogim domenima za osobe treće starosne dobi, organizovan je produženi boravak u svim školama, renovirana su obdaništa, otvoreno je i novo u partnerstvu sa najvećim industrijskim preduzećem u gradu. U radu sa adolescentima i omladinom Dragana organizuje radionice i predavanja o borbi protiv alkohola i droge, a za strance učenje francuskog jezika i kulture i otkrivanje grada i okoline... I kao kruna 17-godišnjeg više nego uspešnog angažovanja, došlo je i ovo veliko priznanje.
- Moram priznati, kada mi je ministar unutrašnjih poslova i integracija poslao pismo sa obaveštenjem da me je predsednik Republike Nikola Sarkozi imenovao u Legiju NZ, bilo mi je neprijatno. Nisam mogla odmah da se obradujem. Sve ono što sam radila do sada, radila sam iz ljubavi prema poslu, prema ljudima. Za mene je najveće priznanje kada projekti na kojima radim uspevaju, kada su ljudi za koje to radim srećni i kada mi kažu: ”Obećajte nam da ćete ponovo doći”.
| Orden Napoleona Bonaparte
Nagrada vitez u Legiji za nacionalnu zaslugu je izuzetno visoko priznanje u Francuskoj koje dodeljuje predsednik države, drugo u rangu Legije časti, kao najvišeg državnog priznanja. Retki su ljudi koji imaju orden za nacionalnu zaslugu. Da bi ga dobio, pojedinac treba da se izuzetno istakne u svom poslu i da se zalaže za druge. Orden je uveo Napoleon Bonaparta, kako bi nagradio svoje vojskovođe koji su se izuzetno istakli u mnogobrojnim ratovima. |
Naravno, nakon nekoliko nedelja i nakon puno pisama podrške i čestitki uspela sam i da se obradujem. Međutim, to me obavezuje na još veće angažovanje. Jedan prijatelj mi je skoro rekao da takvu medalju nije lako nositi. Potrudiću se da je nosim dostojanstveno i da moja Srbija bude ponosna na mene - poruka je žene koja će ući u srpsku i francusku istoriju kao jedna od retkih pripadnica nežnijeg pola nagrađenih ovako visokim priznanjem za nacionalnu zaslugu.
Kod dodele prestižne nagrade, dobitnik bira između dve mogućnosti, da mu je uruči neki ministar ili predsednik države u nekom od ministarstava u Parizu, ili osoba koja ima najmanje jednak ili viši rang Legije časti u mestu izbora dobitnika nagrade. Dragana je izabrala drugu soluciju.
- Orden mi je uručio čovek koji je pokrenuo postupak za njegovu dodelu, su-prefet našeg departmana Franche-Comté, gospodin Fransoa Valembois. To je čovek koji predstavlja državu i ministarstvo unutrašnjih poslova u departmanu. Da sam se opredelila za prvu mogućnost i otišla u Pariz, ne bih mogla da pozovem koga hoću, osim uže porodice, a ja sam želela da podelim ove značajne trenutke mog života sa svima onima koji su mi dragi i da se istovremeno zahvalim svima koji su mi pomogli da stignem dovde. Ovde su otkrili Draganu koju ne znaju, jer kako latinska izreka kaže ”Niko nije prorok u sopstvenoj zemlji” - sa osmehom kaže Dragana.
Ona sa suprugom Goranom ima ćerku Natašu (16) i sina Nikolu (15).
, 03.05.2011.
Razgovori roditelja s decom su najbolja preventiva suicida
BEOGRAD/KNJAŽEVAC - Psiholozi i sociolozi smatraju da razlog dvostrukog samoubistva od pre dva dana u Knjaževcu treba potražiti u nedostatku razgovora sa adolescentima u dobu kad je to njima najpotrebnije, odnosno kad psihološki i fizički sazrevaju.
Da bi se ovakvi slučajevi izbegli, roditelji, ali i nastavnici, moraju da komuniciraju sa decom ovog uzrasta i o najmanjim problemima koji ih muče, a ne da oni rešenje pronalaze u alkoholu, drogi i lošem društvu, smatraju sagovornici “Blica”.
Dvostruko samoubistvo Milice C. (19 ) i tri godine mlađe L. J., koje su zajedno skočile sa višespratnice u Knjaževcu, nije jedino. Početkom marta, dve devetnaestogodišnje Vranjanke Kristina T. i Milica R. skočile su sa Pančevačkog mosta u Beogradu. Samoubistvo su najavile drugaricama SMS-om, a pre skoka sa ograde mosta šalom su povezale ruke.
- Može da se dogodi da mladi fatalnim porukama misle da će nešto bitno promeniti u okruženju. Ipak, oni su toliko pod pritiskom svog unutrašnjeg sveta da nemaju kad da misle o atraktivnosti suicida. Najveći problem je raskorak koji se pravi u njihovim glavama, jer se, kako fizički, tako i psihološki razvijaju. Tada su problemi i situacije u kojima se pronađu potpuno neuobičajeni i veliki je problem ukoliko kroz razgovor ne pronađu rešenje - priča za “Blic” psihijatar Ljiljana Milivojević.
| Otac maloletne L. J. veruje da je uzrok nesreće loše društvo
- Stigla mi je poruka od ćerke sa tekstom: “Volim vas najviše na svetu!”. Prošli su me žmarci. Slutio sam da nije na dobro i kad sam je pozvao, bila je nedostupna. A zatim, prošlo je neko vreme, zovu me iz knjaževačke policije, kažu odmah da dođem - priča Dragiša Jelenković, otac maloletne L. J. On je otišao do Knjaževca gde su mu kazali strašnu istinu. Srušio mu se ceo svet. Kad je došao sebi, pomislio je na neku drogu.
- To mi se motalo po glavi jer znam da se kretala u takvom društvu. Onda sam se setio i da je patila zbog momka koji ju je ostavio. Moja majka mi je, kada je saznala za tragediju, kazala kako joj je pričala da mnogo pati za momkom i da joj je dosadio život - kaže Dragiša. |
Psihijatri objašnjavaju i pojavu zajedničkih samoubistava.
- To je zbog toga što deca tog uzrasta nisu svesna šta rade, pa kad se nađu u problemu, jedinog prijatelja vide u drugu ili drugarici svog uzrasta. Njima najviše veruju, njima sve pričaju, sve rade zajedno i vrlo slično se ponašaju. Gotovo je sigurno da je jedna od devojaka koja je skočila htela da izvrši samoubistvo, a ova druga to uradila “kako je ne bi izneverila”. Vrlo retko se dešava da ih vezuje isti problem, pa da se zbog toga odluče na zajednički suicid - priča psiholog Zoran Kostić.
Sociolozi smatraju da je najveći problem što se sa srednjoškolcima ne razgovara dovoljno o problemima, već rešenje za sve vide u alkoholu, drogama, a na kraju i u lišavanju sopstvenog života.
- Profesori u školama vrlo malo vremena posvećuju deci i njihovim problemima. Kad dođu iz škole, kući ih čekaju roditelji koji su u teškim finansijskim situacijama ili drugim problemima, pa ni tu ne mogu da nađu sagovornika i rešenje za svoj problem. Tu je dete već ispušteno iz vaspitnog kruga i sebe pronalazi u lošem društvu, alkoholu, drogama... Kada se sa tim krene, mnogo je teže dete vratiti na pravi put. Preventivan rad na adolescentskim problemima, rad sa roditeljima, nastavnicima u školi... time bi se jedino sprečili ovakvi problemi - objašnjava sociolog Dušan Zorkić.
| Miličin dečko: Nema ni govora o drogi Moja verenica Milica, moja najveća sreća, izdahnula je tačno ispod mog prozora. Skočile su sa krova moje zgrade. A njeni mi nisu dozvolili sveću da joj zapalim, da joj na sahranu odem... A nije se ubila zbog droge i pića - kaže Miljan Miletić (31) iz Knjaževca. Ovaj mladić pozvao je juče novinare želeći da se čuje njegova strana priče, kako kaže, jedina istinita. On govori da je sa Milicom od 12. marta prošle godine, da je šest meseci živela kod njega, da ju je zaprosio i ona je pristala, da je njihova ljubav bila iskrena, da nikada nisu raskidali.
- Ja se ne drogiram. Milica se nikada nije drogirala. Drugarica sa kojom je skočila je govorila kako je boli što ju je momak ostavio, da će da se ubije. Nju je taj dečko ostavio pre više od dva meseca, a ona je dva puta pokušala da izvrši samoubistvo. Drugi put je progutala lekove i jedva su je spasli - priča Miljan. |
Izvor: Blic
, 02.05.2011.
Droga povukla drugarice u smrt
KNJAŽEVAC - Drugarice Milica C. (19) i tri godine mlađa L. J., koje su se zajedno bacile sa zgrade u Ulici Milana Purića u Knjaževcu, bile su, sudeći po nezvaničnim saznanjima, pod dejstvom alkohola i narkotika.
Rasvetljavanju tragedije, koja se dogodila 1. maja, pet minuta posle ponoći u Knjaževcu, pomoći će i dodatne analize krvi dve prijateljice, koje su držeći se za ruke skočile sa višespratnice.
U Knjaževcu još ne znaju šta je povod samoubistva učenica Tehničke srednje škole L. J. i Milice C. koja je trebalo da polaže maturu 25. maja. I roditelji maloletne L. J. sa strepnjom očekuju rezultate obdukcije. Otišli su u Niš da sačekaju obdukciju i zatim preuzmu telo ćerke.
Miličina kuća ispunjena je tišinom. Povremeno prolomi se plač majke Vanje Šomođi. Kroz suze, jecajući, teško sklapa rečenice. Pokušava da objasni šta je njenu Milicu nateralo u smrt. Govori o ćerki kao da je kraj nje, i neće da prihvati da Milice više nema.
- Šta da kažem, kako da objasnim ono što nikada neću shvatiti. Hoću da zapamtim njene zadnje reči... Zvala me je iz grada telefonom u subotu, pitala hoću li je pustiti da sa drugaricama ode na uranak, rekla sam da hoću. Onda je veselo, mladalački ushićenim glasom moja devojčica zvonko odgovorila: “Hvala, mama, ljubim te!”. To su bile njene poslednje reči... - priča Vanja, a pogled joj mutan, beži u daljinu.
Oko četiri ujutro, kobnog 1. maja, priča Vanja, dvojica policajaca su je probudila i kazala da je Milica imala saobraćajnu nesreću i da je teško povređena.
Odvezli su je do bolnice, a doktorka ju je, onako zabrinutu, zapitala da li ona zna u kakvom se društvu kreće njena ćerka. Odgovorila je da je Milica imala momka narkomana, ali da više nije sa njim. Onda, bez uvoda, doktorka je jasnim glasom saopštila istinu. Vanja se srušila od bola. Povratili su je.
- Znam samo ono što sam čula od njenih drugarica. Veče uoči 1. maja bila je ispred knjaževačkog kafića i svađala se sa bivšim dečkom. Tu je bila i L. J. Njihove drugarice mi kažu da su i moja ćerka i L. J. držale po jednu flašu od dva litra piva, a onda su pričale da će otići do zgrade gde stanuje taj dečko - priča neutešna majka.
Sumnja, kaže, da je možda i Milica koristila neku drogu. Bila je vesela i srećna, ali pre dvadesetak dana se povukla u sebe, prestala da jede, da razgovara.
Ipak, i u te dane se radovala što je postala tetka. Njena starija sestra (Vanja je rodila tri ćerke) porodila se 27. aprila.
| Početkom marta dve mlade Vranjanke skočile u Dunav
u Pre nepuna dva meseca devetnaetogodišnje Vranjanke Kristina T. i Milica R. pokušale su da počine zajedničko samoubistvo skokom sa Pančevačkog mosta u Beogradu. Međutim, Kristinu T. spasila je rečna policija, nakon što se zaglavila između barži udaljenih stotinak metara od mosta. Telo njene drugarice još nije nađeno. Njih dve su samoubistvo najavile svojim drugaricama SMS porukama, a pre skoka sa ograde mosta šalom su povezale ruke. |
- Sudbina je to. Na jednu stranu suze radosnice, na drugu suze crnje od zemlje. Ima sudbine. Eto, mogle su da budu spasene. Pričali mi, njih dve se popele na zgradu, sele i razgovarale, bilo je oko 22 sata. Neka žena, komšinica, čula razgovor. Navodno, Milica je pričala da će da se ubije, a da L. J. kaže: “Ako ćeš ti da se ubiješ i ja ću sa tobom”. Čula je komšinica sve, pa pozvala policiju.
Pripadnici knjaževačke policijske stanice su ubrzo stigli, pretražili krov, ali drugarice nisu našli. Već su bile skočile sa krova - priča majka Vanja Šomođi i briše natekle oči.
Policajci su na travnjaku pronašli nepomična tela devojaka. Milica je poginula na licu mesta, a L. J. je davala znake života sve do niške bolnice gde je preminula.
Istražni organi su odmah naredili obdukciju, a toksikološki rezultati biće poznati tek iduće nedelje, kažu u Institutu za sudsku medicinu u Nišu.
Izvor: Blic
.jpg)
