Glavni Meni
- - Početna
- - Grad Zaječar
- - Vesti
- - Mapa grada
- - Turizam u Zaječaru
- - Forumi
- - Odgovori
- - Prijatelji
Linkovi
Zajecar Vesti
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244
-
, 01.10.2011.
Prijave protiv desetoro zbog nenamenskog trošenja sredstava
ZAJEČAR - Zaječarska policija podnela je krivične prijave protiv deset osoba iz Zaječara i Boljevca, koje suFond za razvoj Republike Srbije oštetile za oko deset miliona dinara, saopšteno je danas.
Kako je saopštila zaječarska Policijska uprava, zbog sumnje da nisu namenski iskoristili 2,5 miliona dinara iz Fonda za razvoj namenjenih firmi ,Oblak", Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru podneta je prijava protiv B. K., B. B., i Ž. B. iz Zaječara, koji se terete za neosnovano dobijanje i korišćenje kredita.
Za isto krivično delo, čime je Fond oštećen za 2,5 miliona dinara, policija je tužilaštvu podnela prijavu protiv A.LJ. i B.B. iz tog grada. Krivična prijava podneta je i protiv B.A i B.B. iz Zaječara, jer su 2,1 milion dinara koje je Fond za razvoj odobrio preduzeću ,A-Riči" potrošili nenamenski.
Tužilaštvu je podneta i krivična prijava i protiv T.V.iz Boljevca, jer je nenamenski iskoristio 2,5 miliona dinara iz Fonda za razvoj, namenjenih realizaciji programa nabavka opreme za obradu drveta.
Izvor: Blic
, 29.09.2011.
Pet radionica dobilo licencu za izradu rukotvorina u Srbiji
Svečanom dodelom licenci radionicama za izradu rukotvorina u Velikom Gradištu, Kladovu, Negotinu, Boljevcu i Soko Banji danas je završen projekat "Licenciranje standarda za zapošljavanje u ruralnim područjima", koji je realizovala "Etno mreža".
Licence je, u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja u Beogradu, dodelila pomoćnica ministra Renata Pindžo, koja je istakla da je projekat veoma značajan zbog samozapošljavanja žena i mladih u ruralnim područjima i stvaranje uslova za njihovo ekonomsko osnaživanje.
Od projekta se očekuje i da obogati turističku ponudu, podigne kvalitet rukotvorina i doprinese očuvanju i revitalizaciji tradicionalnih tehnika izrade. On ima društveni i regionalni značaj, jer sprečava migraciju žena, što je jedan od uslova za očuvanje porodica u nerazvijenim područjima Srbije, istakla je pomoćnica ministra.
"Projekat mora biti zaokružen plasmanom narodnih rukotvorina na tržište", istakla je stručni koordinator projekta Sofija Arsić i dodala da je "Etno mreža" otvorila svoje prvo prodajno mesto na Aerodromu "Nikola Tesla", sa ciljem da se 'oseti puls' kupaca, vidi šta se traži i tome prilagodi ponuda.
Krajnji cilj je izvoz tih proizvoda i da naš zemlja ima dobar prihod od toga, napomenula je Arsić.
Ovaj projekat podržala je nemačka organizacija za medjunarodnu saradnju GIZ, čiji je predstavnik Aleksandar Grunauer ukazao da je u proteklih deset godina izgubljeno 300.000 radnih mesta. Analize su pokazale da veliki procenat ljudi nema nikakvih prihoda, što je podatak koji zabrinjava.
"Smatram da Srbija ima mogućnost da to promeni jer ima dobre i talentovane radnike kao i plodnu zemlju", rekao je Grunauer.
Projekat je trajao devet meseci i podrazumeva uvođenje standarda u proizvodnju rukotvorina i u edukaciju iz oblasti starih zanata - tkanja, pustovanja vune, veza i zlatoveza, pletenja, necanja, keremike i grnčarije.
Edukacijom iz oblasti starih zanata ukupno je obuhvaćeno 200 žena, a njih 30, učešćem u radu navedenih pet radionica sada postaju edukatori u okviru licenciranih radionica.
Licencirane radionice sada će biti u mogućnosti da se uključe u sve popularniji aktivni turizam, držanjem kurseva za turiste iz raznih tehnika, prigodnim javnim časovima, tematskim prodajnim izložbama...
"Etno mreža" namerava u narednom periodu da ovaj primer dobre prakse primeni i u drugim delovima Srbije, odnosno da licencirane radionice posle istočne Srbije zažive i u celoj zemlji.
.jpg)
