Umesto potpuno čiste šljunkovite obale sve do brega prema selu Prahovu, koju su krasile tri „Rimske česme”, sa kojih su se Prahovljani nekada snabdevali pijaćom vodom, danas je potpuno drugačiji prizor. Obalu su malo po malo zaposeli vikendaši, pecaroši, a bez ikakvog reda nikli su objekti, od sklepanih daščara do vikendica sa bazenima za čuvanje ribe. Čitav prostor je prepun smeća, koje bacaju vikendaši, ali i meštani sela koji su sa vrha brega, prema Dunavu napravili brojne divlje deponije. Ovakav prizor svakog dana pojavi se pred turistima iz zapadne Evrope koji tokom čitave sezone krstare Dunavom.

Sve vikendice na Dunavu kod Prahova sazidane su na uzurpiranom zemljištu. Najveći broj na zemljištu čiji su korisnik „Srbijavode”, ili preciznije u koritu Dunava, što znači da bi se u slučaju visokog vodostaja one našle pod vodom. Jedan broj vikendica sazidan je delom na zemljištu „Srbijavode”, a delom na jednoj od tri parcele koje su ucrtane kao pašnjak i čiji je korisnik opština Negotin. Kako „Blic” saznaje u negotinskoj Službi za katastar nepokretnosti, nijedan od ovih objekata nije uknjižen. U Odeljenju za građevinske poslove opštine Negotin potvrdili su nam da nijedan od objekata sazidanih na obali Dunava kod Prahova nema urednu građevinsku dokumentaciju, ali da je zahteve za legalizaciju podnelo nekoliko vlasnika. Za sada, međutim, do donošenja Prostornog plana opštine Negotin, legalizacija ovih objekata ni teoretski nije moguća.

- Kao da je Prahovo malo zagađeno iz IHP „Prahovo”, pa se, na udaru vandala i zagađivača, našla i naša plaža. Od idilične obale koja je mogla da postane najlepše mesto za odmor i rekreaciju u čitavom kraju, dozvolili smo da je zauzmu pojedinci i pretvore u ruglo. A sve je počelo postepeno. Najpre su pecaroši koji ovde dolaze iz Zaječara i Bora na plaži pravili svoje „logore”, da bi ubrzo nikle najpre daščare, pa na kraju i prave vikend kuće. U tome su čak uz manje ili veće negodovanje ostalih Prahovljana, i prednjačili neki meštani - priča Vlasta Abrašević, jedan od osnivača ekološkog društva „Preporod” iz Prahova.

Razne kolibe i vikendice sazidane su gotovo do HE „Đerdap 2”, a slobodnog prostora gotovo da i nema. Sudeći po koncentraciji objekata u ovom divljem naselju, kao najbolja mesta kotiraju se ona u blizini jedne od tri prahovske rimske česme.

- Niko ne zna od kada datiraju ove česme, mi ih znamo kao „rimske”, možda i zbog brojnih ostataka rimskog naselja Ad aquas koje je postojalo na mestu današnjeg Prahova. U svakom slučaju to su česme sa kojih su se Prahovljani nekada snabdevali vodom. Bilo je čak pokušaja da se zaštite preko Zavoda za zaštitu spomenika, ali je taj posao samo delimično odrađen. Sada su one zazidane objektima, pa je do njih teško i stići. To je zaista pravo ruglo i mi za sada nemamio ideju kako da ovaj problem rešimo - kaže Vlasta Abrašević.
Prahovskim ekolozima posebno smeta što je čitava obala prepuna smeća koje za sobom ostavljaju pecaroši, vikendaši, ali i meštani Prahova.

- U urbanim naseljima vlasnici ovakvih vikend kuća imali bi obavezu plaćanja takse, pa bi se tim sredstvima finansiralo čišćenje plaže. Ovako svim posetiocima, a najviše turistima sa brodova koji krstare Dunavom, ostavljamo izuzetno loš utisak, ne samo o Prahovu, već o celoj Srbiji - kaže Abrašević.