Zajecar Vesti
-
, 02.10.2011.
Napao prodavačicu, ali odustao od krađe
ZAJEČAR - Prodavačicu S.S. iz Zaječara, radnicu prodavnice “TIS Mitrović” sinoć je dok se vraćala s posla napao maskirani razbojnik koji je pokušao da joj otme torbu u kojoj se nalazio dnevni pazar, ali u tome nije uspeo.
Kako je danas saopštila zaječarska policija, napadač je imao kapu sa prorezima za oči i usta.
On je pokušao da od prodavačice nasilno oduzme torbu s ramena u kojoj se nalazio novac iz dnevnog pazara pri čemu je udario rukom u stomak.
Uplašena prodavačica počela je da vrišti i da se brani, pa je on, srećom, odustao od svoje namere i pobegao.
Izvor: Blic
, 02.10.2011.
Poslednji rimski bog u Srbiji
Prilikom prve posete Zaječaru i obilaska arheološkog lokaliteta Feliks Romulijana, nedavno je američka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik donirala Narodnom muzeju u tom gradu 65.800 dolara. Novac je dat za rekonstrukciju groba koji potvrđuje da je Galerije, prvi imperator koji je doneo edikt o toleranciji hrišćana, zajedno sa svojom majkom Romulom i poslednji rimski car sahranjen činom apoteoze, to jest uzdizanja u božanstvo.
O ovim i drugim faktima koji potkrepljuju tezu da su koreni evropskog hrišćanstva upravo u istočnoj Srbiji, razgovaramo s direktorom Narodnog muzeja u Zaječaru Borom Dimitrijevićem, arheologom koji 11 godina, između ostalog, brine o Galerijevoj i Romulinoj palati. Vođen idejom prof. Dragoslava Srejovića „ono što je carsko ne sme biti u traljama već mora da sija i da se carski prezentuje“, kako iskopavanja napreduju, Dimitrijević je sve uvereniji da je Feliks Romulijana bila urbano naselje, jer je do sada na lokalitetu magnetski detektovano čak 50 građevina.
- Dok 1984. godine prof. Srejović nije pronašao arhivoltu s natpisom koja je upućivala na grad, mislilo se da je Feliks Romulijana vojni logor. Znajući i da još Pseudo Aurelije Viktor (u „Epitomama“) piše da je nedaleko od grada Akve (Prahovo), na mestu Romulijanum, rođen i sahranjen rimski imperator Galerije, arheolozi su otpočeli potragu za carskim grobovima. Srejović oprezno napominje da su sin i majka, kao članovi božanske porodice, položeni u velikom hramu na Romulijani koji je posvećen Jupiteru - seća se profesorovih reči Bora Dimitrijević.
| Vizitorski centar
- Već dve godine čekamo dozvolu za izgradnju vizitorskog centra. Izgubili smo milion i po evra za to namenjenih 2010. u nacionalnom investicionom programu - negoduje Dimitrijević. - Za zidanje toaleta čekali smo 17 meseci. Zamislite 35.000 turista (godišnje) bez toaleta! |
Grobni kompleks iskopan je 1993. na brdu Magura. Galerijev tumul (grob) već je rekonstruisan, a novcem od američke donacije sada će biti obnovljen i Romulin. Kako su zapravo sahranjeni, kazuju pisani izvori.
- Kad vladar ili vladarka preminu, nedelju dana se prinose darovi, izrađuju njihove voštane figure i polažu na uzdignutu lomaču. Tokom ceremonije paljenja lomače, orao se pusti iz kaveza i dušu pokojnika uzdiže među bogove. (O tome kao da svedoči par orlova koji nadleće ovo mesto i dan-danas!) Kraj grobova je pronađeno 99 zlatnika koji se čuvaju u trezoru. U obnovljenom Narodnom muzeju izloženi su, pak, pored mozaika i skulptura, delovi stočića od srebra, tanjira sa scenama lova, deo vojničkog carevog oklopa, njegovo oružje… - navodi Dimitrijević. - Jer, Galerije je čitavog života vojevao (na Dunavu, u Sremskoj Mitrovici, u Persiji), a pred kraj se vratio u zavičaj i s majkom podigao palatu…
Galerije se vojničkim umećem uzdigao do samog vrha vlasti. Kao istaknutog vojskovođu (pobedio je persijskog cara Narzeha), Dioklecijan ga je postavio za svog savladara i oženio ćerkom Valerijom.
- Nesporno je da su u istočnoj Srbiji koreni evropskog hrišćanstva: to je vreme tetrarhije (četiri vladara), koje neumitno ističe. Jedan od njih je Galerije kao Dioklecijanov naslednik, drugi je Konstantin, sin Konstantina Horusa, koji zida svoju palatu u Nišu (Medijana). Dva savladara koja i ne znaju da su zemljaci - napominje naš sagovornik - donose dva najznačajnija pisana dokumenta za hrišćane. Iako je sahranjen na paganski način, Galerije je svestan da dolazi novo vreme i proglašavanjem edikta o toleranciji prestaje da progoni Hristove sledbenike. Posle njega, Milanskim ediktom, Konstantin ozvaničava hrišćanstvo kao državnu religiju.
| Monografija za predsednike
Nemačko ministarstvo inostranih poslova izdalo je luksuznu monografiju u kojoj je predstavljeno 12 od 170 projekata koje širom sveta finansira nemačka vlada. Jedini prezentovan iz Evrope jeste projekat zaštite istočne kapije Romulijane u koji je ova država već uložila 100.000 evra. Knjiga se ne prodaje već će poklanja predsednicima država i ministrima za kulturu. |
U Evropi uveliko teku pripreme za jubilej Milanskog edikta. Milano će ga obeležiti izložbama, Trir (Konstantinova prestonica) ceremonijom. Pedantni Nemci su odavno izdali knjigu u kojoj s Konstantinovim likom reklamiraju i kobasice i vino. Robna kuća „Knauf“ već je u svoje izloge postavila postere cara… Centralna ceremonija, međutim, treba da bude kod nas - u Nišu i Zaječaru.
- Turistička organizacija Srbije bi trebalo na Sajmu turizma u februaru posebno da istakne da su koreni evropskog hrišćanstva ovde - sugeriše arheolog - što nam, uostalom, više niko u svetu ne poriče. Jer, 2013. je začas tu. Za nas je to velika šansa da napravimo turističku atrakciju na našoj već zacrtanoj trasi Putevima rimskih careva kroz Srbiju. Uostalom, zbog toga što je Feliks Romulijanu Unesko označio kao jedinstveni primer rimske graditeljske tradicije iz perioda druge tetrarhije, ona je 2007. upisana na listu svetske baštine.
| Rekonstrukcija Feliks Romulijane -Završena rekonstrukcija zapadne kapije.
-U toku rekonstrukcija istočne kapije i ulazne kule.
-Od nemačke donacije rekonstruisan Galerijev tumul.
-Od američke donacije se obnavlja Romulin tumul.
-Pregovori da naše Ministarstvo kulture finansira rekonstrukciju Romulinog mauzoleja u toku.
-Predstoji obnova Galerijevog mauzoleja (možda do 2013).
-Asfaltiran put prema Romulijani i napravljena raskrsnica.
-Postavljeni toaleti, još se čeka dozvola za vizitorski centar. |
Izvor: Blic
, 02.10.2011.
Uskoro knjiga o Sonji Savić
Povodom 50 godina od rođenja poznate glumice Sonje Savić i tri godine od njene prerane smrti, ovih dana izlazi iz štampe knjiga „Sonja Savić - otvorena stranica“, priređivača Milomirke Jovović i Zdenke Golubović iz Negotina.
- Knjiga je rađena u znaku broja 47, to jest broja godina života Sonje Savić. Ona sadrži dva bloka od po 47 autentičnih i autorizovanih tekstova, koje su, sećajući se Sonje, izrekle ili napisale devedeset četiri poznate ličnosti sa prostora čitave bivše Jugoslavije. Oplemenjena je sa 47 fotografija koje definišu život i umetnički rad glumice i 47 izvornih poruka i tumačenja Sonje Savić o životu i umetnosti - kaže Zdenka Tomić, novinar iz Negotina.
Ovo najnovije izdanje valjevske „Intelekte“, finansijski su podržali Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije i „McCann grupa“, a 1.000 primeraka biće besplatno podeljeno na promocijama u pet mesta u Srbiji - Beogradu, Donjoj Gorevnici kod Čačka (gde je Sonja sahranjena), Valjevu, Nišu i Negotinu.
U knjizi „Sonja Savić - otvorena stranica“, svoje sećanje na Sonju izneli su mnogi glumci, književnici, reditelji, scenaristi, novinari, muzičari...
Između ostalih i Dušan Kovačević, Rade Šerbedžija, Svetozar Cvetković, Voja Brajović, Miroslav Ilić, Bata Živojinović, Maja Volk, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Ljubiša Samardžić, Vesna Dedić, Aleksandar Jugović, Olivera Katarina, Milomir Marić, Suada Kapić, Dejan Mijač, Mira Furlan, Branislav Lečić, Puriša Đorđević, Mirjana Bobić-Mojsilović, Vlada Divljan, Miša Radivojević, Darko Rundek, Lazar Ristovski, Borka Pavićević, Slobodan Šijan, Bebi Dol, Zdravko Šotra...
Izvor: Blic
.jpg)
